‘Muškarčine’

muskarcine

Pravi muškarac zna da veže kravatu, pravi muškarac ide u rat, pravi muškarac mora da zna da igra, pravi muškarac nikada ne postavlja pitanje o vezi žena i cipela… Ovakvi i slični uzvici odzvanjali su salom Bitef teatra na osmom  izvođenju predstave „Muškarčine“.

Projekat koji je pokrenuo „Centar E8” u okviru programa „Mladići kao saveznici u sprečavanju nasilja i sukoba na zapadnom Balkanu“ okupio je grupu mladih, talentovanih mladića, uzrasta između 18 i 22 godine, koji govore o pravim vrednostima koje čine jednog „muškarčinu“. Predstavu je, u saradnji sa Vojislavom Arsićem, režirala Milena Minja Bogavac, dok je koreografiju uradila Ljiljana Tasić, a muziku Vladimir Pejković. Premijera predstave odigrala se 30. novembra 2012. godine na sceni Bitef teatra i već tada su mladi glumci osvojili brojne simpatije publike.

Tekst je nastao interakcijom ličnih stavova, priča i dramatizacija teza iz knjige „Biti muško“ Stiva Bidalfa, a poruka koju predstava želi da prenese jeste borba za  prevazilaženjem normi koje je društvo nametnulo u nameri da odgaji mačo-tip muškarca, i osvajanje mogućnosti samoostvarivanja. Kako bi se uklopili u sredinu, mladi ljudi su u stanju da učine mnoge stvari štetne po njihovo psihofizičko zdravlje.

_________________________________________________________________

Tim Mapera imao je čast da razgovara sa dvojicom „muškarčina“: Nikolom Pavlovićem i Markom Panajotovićem, koji su nam preneli utiske sa realizacije projekta:

Kako ste saznali za projekat Centra E8? Da li je  bilo obavezno proći neku vrstu audicije?

Nikola: Za audiciju sam saznao preko facebook-a. Tražili su se glumci za predstavu u okviru projekta „Budi muško“. Bio sam vrlo skeptičan, jer o čitavom projektu ništa nisam znao… na kraju sam ipak rešio da odem i vidim o čemu se radi. Audicija je bila prošle godine u julu. Pojavilo se oko 40 momaka, amatera, studenata, ali i onih koji su završili akademiju. Međutim, tražili su amatere sa autentičnim pričama koji bi bili i koautori predstave. Audiciju je prošlo nas desetorica, od kojih je samo sedmorica ostalo u projektu do samog kraja.

Marko: Učestvovanje u projektu „Budi muško“ mi je preporučila profesorka studija „SIVU Iskorak“, čiji sam do nedavno bio član. Bilo je potrebno proći audiciju u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, na kojoj sam se susreo sa vrlo prijatnim ljudima, spremnim za dalju saradnju.

Učestvovali ste u nekom ovakvom projektu i ranije? Gluma je za vas hobi ili biste želeli da bude životni poziv?

Nikola: Ovo mi je prvi put na učestvujem na jednom ovakvom projektu. Do sada sam radio na predstavama i javnim časovima, koji su imali unapred napisan dramski tekst. Proces nastanak predstave „Muškarčine“ bio je drugačiji. Prošli smo kroz dramske, plesne i radionice scenskog pokreta, imali smo vežbe improvizacije, skečeve i iznosili smo svoje stavove o muškosti u Srbiji. Milena Minja Bogavac i Vojislav Arsić su sve to zapisivali i tako je postepeno nastajao tekst predstave.

Za sada mi je gluma samo hobi. Studiram ekologiju na Biološkom fakultetu, koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa glumom, ali se paralelno trudim i radim na tome da upišem Akademiju i da mi gluma postane profesija.

Marko: Nikada do sada nisam učestvovao na jednom ovakvom projektu, koji je za mene nešto potpuno novo i predstavlja jedno značajno životno iskustvo. Drago mi je što sam baš ja deo ekipe „Budi muško“. Želja mi je da se oprobam u još nekom projektu sličnom ovom. Za sada su moje glumačke ambicije vezane isključivo za ovu predstavu, i planiram da se bavim nečim što nije vezano za glumu.

Šta vam je bilo najzanimljivije tokom izrade predstave i koja vam je  omiljena replika?

Nikola: Ceo proces je bio veoma zanimljiv, ali isto tako, za mene, naporan i težak. Kao najzanimljivije iskustvo izdvojio bih boravak u kampu u Vojvođanskom omladinskom centru u Sremskoj Kamenici, gde smo proveli pet dana, polako se upoznavali i imali radionice po sedam, osam sati dnevno.

 Za repliku, ostao bih u duhu današnjeg dana: 14. februara, kada se pored svetog Valentina i svetog Trifuna, obeležava i Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama: „ Pravi muškarac nikad, i podvlačim nikad, nije grub prema ženi.“

Marko: Bilo je puno zanimljivih događaja, ali ako moram da izdvojim neki aspekt, to su svakako probe i proces nastanka predstave sa drugarima muškarčinama i drugarima rediteljima.

Omiljena replika, koju u predstavi ne izgovaram ja, je: „Pravi muškarac ume da uradi zvezdu na svojoj putanji“.

Za kraj jedno trik-pitanje… Pošto ste muškarčine, ko je po vašem mišljenju „muškarčina“?

Nikola: Muškarčina ili pravi muškarac je svaki muškarac koji se ne rukovodi stereotipima, koji nema predrasude, koji se ponaša onako kako on misli da treba, a ne onako kako društvo to očekuje, koji ne mora nikako i nikome da dokazuje da je pravi muškarac.

Marko: Biće koje se ponaša po svom i samo svom nahođenju, onaj koji ne podleže uticajima društva, koji radi na sebi i istražuje granice svog tela i uma.

_________________________________________________________________

Ocena „Muškarčina“ je čista desetka. Sklad govora, tela, dobro uklopljena muzika i pokret je nešto što ove momke izdvaja od drugih. Svaka rečenica, misao predstavlja ostvarenje grupe. Povezani su i funkcionišu kao jedan, što se vidi i na pozornici. Mi smo ih mapirali i otkrili kakve su „Muškarčine“! Ovom prilikom upućujemo im čestitke i želimo puno uspeha.

Bojana Spalević, novinar-promoter projekta Mapirani ste!’

 

Aa šta vi mislite: muškarčina ili ne?!