Iz našeg ugla – mladi i mediji

dynuploaded12-30-2015_0118pm

TRIBINA: Iz našeg ugla – mladi i mediji

Mladi se danas najviše informišu putem društvenih mreža i pažnju im privlače online izdanja, dok tv, radio, „papirne” novine  nisu više u modi. Smatraju da imaju šta da kažu i pošalju jasnu poruku, ali da sadržaja u medijima za njih ima nedovoljno. Mediji utiču na mlade, utiču na oblikovanje njihove ličnosti, što nam i nauka potvrđuje. Zašto im je onda teško da navedu jedan časopis ili emisiju „za mlade”, da kažu šta je medijsko obrazovanje ili da ocene relevantnost određenog medija, ako u medije uopšte imaju poverenja?

Ovo su zaključci koje je tim Mapera izneo na tribini „Iz našeg ugla – mladi i mediji”, održanoj  18. decembra 2015. godine u Kancelariji za mlade „GNEZDO” koju je organizovalo udruženje edukatora i umetnika iz Beograda – ArsAkta. Tribina je nastala kao proizvod četvrte sezone radionica, započetih 2011. godine, i predstavlja studiju kvaliteta informisanosti mlade generacije. Miljan, Ana, Aleksa, Stefan, Ana, Kristina, Suzana i Bojana istraživanje, putem ankete, sproveli su u srednjim školama i na fakultetima, ali i među zaposlenima i nezaposlenima. Kroz devet pitanja, ispitanici su se odlučivali između ponuđenih odgovora u šest pitanja, dok su u preostala tri dopisivali svoje mišljenje. Anketa nas je dovela do četiri teme, koje smo tokom tribine nastojali da prikažemo, kroz saznanja naših sagovornika:

  • Koliko su sadržaji za mlade prisutni u medijima
  • Kakav je kvalitet informisanosti mladih
  • Znamo li šta je medijska pismenost/medijsko obrazovanje
  • Koliko mediji utiču na formiranje mladih

Sadržaji za mlade postoje, ali u emisijama koje nemaju adekvatnu i dovoljnu reklamu da bi se za njih znalo. Najveći broj emisija za mlade emituje se na RTS 2: Kontekst 21, Vita studentis, Provetravanje… Pored nedovoljnog predstavljanja ovih programa, problem je i nezainteresovanost mladih da do njih dođu, jer izreka kaže „ako ga nema na fb-u, kao da se nije ni desilo”. Nažalost, danas se većina vodi time. Časopisi za mlade su za tim Mapera ostali misterija: iako postoje, postavlja se pitanje koliko zaista odgovaraju na potrebu za kvalitetnom informisanošću. Odabir emisije ili časopisa bio je povezan i sa ostvarenim uspehom u školi (u zavisnosti od toga da li je neko dobar ili odličan đak).

Imajući priliku da ocene svoju informisanost na skali od 1 do 10, mladi se nisu „precenili“. Nalazimo da su bili objektivni i da je najveći broj ispitanika dao sebi ocenu osam.

Šta je medijska pismenost/medijsko obrazovanje? Dešavalo se da na ovo pitanje mladi odgovore pitanjem. Primetili su da postoji nedovoljno definisana razlika između pojmova medijska pismenost i medijsko obrazovanje. Pokušavajući da odredimo i sami definišemo ova dva pojma, rekli bismo da medijska pismenost služi za stvaranje kvalitetnog konzumenta medija, odnosno ispravno korišćenje medija, opismenjavanje za konzumiranje medija koje je dostupno za sve, dok je medijsko obrazovanje naziv predmeta ili skupa predmeta posvećenih pravljenju medijskog sadržaja, odnosno obrazovanje stručnjaka za pravljenje medijskih sadržaja.

Uz pomoć znanja iz psihologije, utemeljili smo i svoju pretpostavku da mediji utiču na formiranje ličnost i njeno oblikovanje. Mladi su nam to potvrdili. Istraživanja sprovođena na temu agresivnosti, pokazala su vezu između agresivnog ponašanja prikazanog u medijima i  primenjivanja (ovakvog) društveno neprihvatljivog ponašanja.

U realizaciji ove tribine pomogli su nam učenici iz sledećih škola: Gimnazija Kreativno pero, Ugostiteljsko trgovinska škola, PTT, Dvanaesta beogradska gimnazija,  Artimedia, Škola za dizajn i tekstil; i studenti sa sledećih fakulteta: Filološki fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakutet bezbednosti, Biološki fakultet, Visoka inženjerska škola, Džon Nezbit, , Poljoprivredni fakultet, DIF, Ekonomski fakultet, Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Rudarsko-geološki, Pravni fakultet, Viša medicinska škola, Elektrotehnički fakultet.

Gošće tribine koje dale kvalitetan doprinos temama animiranja mladih za istraživanje medija i sadržaja koji su njima namenjenih, kao i medijskog opismenjavanja bile su Kristina Đurić, profesor srpskog jezika u srednjoj školi „Artimedia“, Ana Stevanović, profesorka produkcije u kulturi i medijima u srednjoj školi „Artimedia“ i Slobodanka Cvetković, bibliotekarka u „Ugostiteljskoj-turističkoj školi” i edukator u oblasti medijske pismenosti.

Hvala svima, i do viđenja u sezoni 2016.

Bojana Spalević