(Još)  Jedno razmišljanje o Promeni

Kada donosimo odluku da upišemo fakultet, mi ga upisujemo sa nadom da ga završimo, i da nakon toga imamo posao u struci. Ali koliko mladih danas čeka sa fakultetskom diplomom na šalteru biroa za zapošljavanje?
Prva pomisao je da li smo na pravom putu? Svako ima svoje viđenje onoga šta želi da bude.

Mnogi mogu svoju budućnost da zamisle u Srbiji, mogu da je zamisle u Beogradu, a da li mogu svi? Vreme je krize, nemaštine, vreme u kojem sve staje. Šta današnji brucoši mogu da ponude ovoj državi, a šta država može da ponudi njima?

Svedoci smo sve većeg odliva mozgova, a sve manjeg nataliteta! Biti danas doktor, sa završenim studijama koje traju po pet, šest godina, ili imati završenu srednju školu –ne podrazumeva neku razliku – plate će biti iste.

Gde je tu onda pravednost? Gde je motivacija za nas mlade, za ljude željne znanja, ljude koji veruju u budućnost ove zemlje.
Kako mlađe generacije da razumeju starije kad kažu da treba da beže iz Srbije, a kako kada kažu da na mladima svet ostaje.

Kada završimo srednju školu mislimo da znamo sve. Da smo odabrali dobar fakultet, koji može da nam donese dobru karijeru, novac, ugled, prijatelje, a šta mi u stvari znamo?

Znamo da ćemo da „gulimo” po pet godina, da ćemo se truditi, biti uporni, istrajni u svojoj nameri. A ko će da nam obezbedi radno mesto na koje  čeka njih na hiljade.

Teško je odgovoriti na pitanje koje nam postavlja ova država, a to je kako mi vidimo svoju budućnost, i budućnost naše zemlje.

Šta studenti mogu da promene, što današnje vlasti nisu, i koliko je vlast spremna na promene?

U moru pitanja jedno je sigurno:
Promena se nikad nije dogodila preko noći!

 

Kristina Stojanović